Darko Tuševljaković

„Pisci uživo: Tri lica knjige“ naziv je nesvakidašnje turneje na koju krajem ove jeseni kreću tri pisca, u nameri da publici kroz zajednički program na što neposredniji način približe svoje nove romane, objavljene tokom 2010. godine za tri renomirana izdavača. Reč je o Otou Oltvanjiju („Kičma noći“ – Samizdat B92), Goranu Skrobonji („Čovek koji je ubio Teslu“– Laguna) i Darku Tuševljakoviću („Senka naše želje“ – Čarobna knjiga), autorima različitih generacija i izraza, koje spaja ljubav prema stvaranju i pripovedanju. Putujuća trupa planira da poseti veće gradove i kulturne centre u zemlji i omogući svim zainteresovanim čitaocima savremene srpske književnosti i ljubiteljima mašte da upoznaju tri njena različita lica.

03.12. NIŠ, Klub VINO I GRAD

04.12. LESKOVAC, Knjižara STOŠIĆ

10.12. NOVI SAD, Knjižara DELFI

25.12. SUBOTICA, Art bioskop ALEKSANDAR LIFKA

Čudna stvar, to pljuvanje.

Petar je pre mesec dana pljunuo na trotoar i pljuvačka je pala u obliku telekastera. Posle deset dana ga je dobio, za rođendan. Neši je na keju uletela buba u usta, pa ju je ispljunuo. Nečiji pas je dotrčao da ispita bubu i tako je Neša upoznao Jelenu. Martina se žalila kako na placu ima dva ara na kojima ništa ne raste. Pretprošli put kad je bila tamo, pljunula je na zemlju, besna, i sada je niklo drvo. Šljiva.

Moj deda kaže da od njegove pljuvačke brže zarastaju rane.

Sandra je jednom pljunula tipa koji ju je napao i tvrdi da mu je ostala fleka na licu, od češanja. Tako ga je prepoznala u policiji.

Miško je zimus pljuvao po zaleđenoj bari da mu se ne bi klizali đonovi dok je prelazi. I stvarno nisu.

Probao sam i ja. Izašao sam na terasu i pljunuo na zagrejani mermer. Stisnuo sam kapke i u njima video tvoje oči i usne. Pljuvačka se ubrzo osušila i na kamenu ostavila trag soli, nalik na kredom ocrtan leš.

****

Čitam James Lee Burkea (Crusader’s Cross) i slušam Lanegan/Campbell (Hawk).

Fotografija  nije ni mogla drugačije da ispadne, jer sam baš mahao rukama. Kao Tom Kruz.