U poslednjih nekoliko meseci se svašta nešto desilo, a ja o tome ovde, kod kuće, ni reč nisam rekao, pa ću to učiniti ovako, unazad.
Najnovije i najvažnije jeste najaviti zanimljiv događaj i pozvati vas da dođete. U Ustanovi kulture Palilula će se od 15. do 17. maja održati prvi Festival fantastike Art-anima. Znači čet, pet, sub ove nedelje. Tamo će vas sačekati gust program, gomila predavanja i promocija koje imaju veze sa omiljenim nam žanrovima fantastike i horora, a bogami sačekaće vas (u subotu) i novi časopis na domaćoj književnoj sceni, zajednički poduhvat Art-anime na čelu sa Dragoljubom Igrošancem i izdavačke kuće Čarobna knjiga, almanah po imenu Književna fantastika. Ovo je prvi broj i, skupa sa malo Ljudskih vibracija, u njemu se nalazi sledeće.
Nedavno sam se našao u prilici da pričam o svom pisaniju na dva zanimljiva mesta, pa ih vredi ovde pomenuti. Jedno je biblioteka Vuk Karadžić u Kovinu, gde sam, okružen zainteresovanom dečurlijom, pričao o Srpskim narodnim bajkama za decu 21. veka. Pitanja su postavljali uglavnom nastavnici, ali đaci su pažljivo slušali i jedino što bih voleo da im ostane u glavi posle našeg druženja jeste želja da počnu – ili nastave – da čitaju. Stare bajke ili moderne bajke, potpuno je svejedno. Hvala Kovinu što me je pozvao, mogao sam iz autobusa koji je u sumrak prolazio kroz Pančevo da posmatram svetla industrijske zone kako u daljini titraju naspram ljubičastog neba.
 |
 |
Drugo mesto i ja se već znamo od ranije. Pazin i fantastični Istrakon. Ovaj put sam tamo putovao sa starim (ne doslovce starim, pu, pu, pomeri se s mesta, mlađi je on od mnogih koji ga šiju po datumu rođenja) šoferčinom i saputnikom Goranom Skrobonjom i Pavlom Zelićem, a međ istarskim klisurama smo se, kao i do sada, prijatno družili sa domaćinima, čuli poneko zabavno i informativno predavanje, ali i upoznali i proćaskali sa dvoje simpatičnih i svetski priznatih kolega sa Zapada, Loren Bjuks, koja je kao specijalni gost na Istrakonu promovisala svoj poslednji roman „The Shining Girls“, i Glenom Dankanom, koji je našoj publici poznat kao Poslednji vukodlak, u prevodu već pomenutog mladića za volanom. Nas trojica smo promovisali svoje ovogodišnje knjige i pričali o žanrovskoj sceni u Srbiji. Između ostalog, pominjali smo i ovdašnje književne nagrade.
A kad smo kod toga, poslednja zakasnela vest za sajt: u ovogodišnjem odabiru dela za Vitalovu književnu nagradu, Ljudske vibracije su ušle u najuži krug od tri naslova, kao jedina zbirka priča. Najviše mi je drago upravo zbog toga – retko kad se desi da žiri podrži zbirku priča u inače (bar kvantitativno) bogatoj konkurenciji romana. Ljudske vibracije nisu odnele pobedu u ovom sportskom takmičenju, ali zato sam ja uradio nešto drugo, ostvario podvig koji mi je jednako drag: tokom boravka u Istri, konačno sam se spustio u Pazinsku jamu.
Posedeo sam malo na njenom dnu, brčnuo prste u ledenoj rečici, prošetao do rupe u zemlji u koju njeno korito propada, pojeo krekere preostale od puta i popeo se strmim usponom na drugu stranu. Prošetao sam centrom Pazina, obišao kaštel, popio češko pivo u simpatičnom, prilično rokerskom lokalu, prelistao „Djevojke koje sjaje“, kupljene u lokalnom Konzumu, prepešačio poveliku uzbrdicu kako bih se vratio u hotel, odspavao sat, dva, ručao na terasi-vidikovcu puretinu na istarski način, spustio se do centra mesta i upoznao Lorin Bjuks.
Nije loše.
