Novi Sad je bio hladan. Mislim, napolju je bilo hladno, a u knjižari Delfi je ono ljudi što se usudilo da dođe po kijametu napravilo toplu atmosferu. Naši sad već stari drugari RAV i Džek su nas čekali napolju, dok smo mi momcima i devojkama umetnutim među štandove sa knjigama poput novogodišnjih ukrasa pričali o tri knjige. Bilo je onih koji su stigli sat vremena pre nas, zbog neobične greške na plakatu u izlogu knjižare, bilo je onih koji su mislili da kasne, pa stigli taman na vreme, bilo je onih koji su se vrzmali između gondola kao da biraju šta će da pazare, da bi se u trenutku preobrazili u pomne slušače. Bilo je aplauza nakon čitanja. Bilo je pitanja iz publike, bilo je čak i fotografisanja sa najiskusnijim od nas.
Posle nam se pridružio drugar Džek, doveli ga Bora i Maja iz Čarobne knjige, a onda i RAV, koji voli dobru muziku.
Na putu ka Beogradu, ledeni vetar je unutrašnjost kabine učinio još prijatnijom. Dok smo sabirali utiske, noć se, što kaže Oto, zaista krojila po meri sna.
